Єѵангелїе от Матѳеа. Глава 16
ГлавA , ѕi7. За?, …є.
И# приступи1ша къ немY фарисeе и3 саддукeе, и3скушaюще, вопроси1ша є3го2, знaменіz съ нб7сE показaти и4мъ. џнъ же tвэщaвъ речE и4мъ. вeчеру бhвшу, гlете, вeдро, чермнyетъбосz нб7о. и3 ќтру, днeсь зимA, чермнy етъбосz дрzселyz нб7о. лицемёри, лицE ќбо нб7си2 ўмёете разсужaти, знaменіz же врeменемъ, не м0жете и3скуси1ти; р0дъ лукaвъ и3 прелюбодёйныи, знaменіz и4щетъ. и3 знaменіе не дaстсz є3мY, т0кмо знaменіе їo1ны прbр0ка. и3 nстaвль и4хъ tи1де. И# прешeдше ўчн7цы2 є3го2 на џнъ п0лъ, забhша хлёбы взsти. За?, …ѕ.* Ї©ъ же речE и4мъ. внемлёте и3 блюдётесz t квaса фарисeйска и3 саддукeйска. nни1 же помышлsху въ себЁ, гlюще. ћко хлёбы не взsхомъ. Разумёвъ же ї©ъ, речE и4мъ. что2 мhслите въ себЁ маловёри, ћко хлёбы не взsсте; не u5 ли разумёете, нижE п0мните, пsть хлёбы пzти1мъ тhсущамъ, и3 коли1ко, к0шъ взsсте; ни2 ли6 сeдмь хлёбы четhремъ тhсущамъ, и3 коли1ко к0шницъ взsсте; кaко не разумёете, ћко не n хлёбэхъ рёхъ вaмъ, внимaти. но t квaса фарисeйска и3 саддукeйска; тогдA разумёша, ћко не речE храни1тисz t квaса хлёб наго, но t ўчeніz фарисeйска и3 саддукeйска. За?, …з.* Пришeдъ же ї©ъ въ страны2 кесарjz фили1пповы, вопрашaше ўчн7кы2 своS, гlz. кого2 м‰ гlютъ чlцы сyща сн7а члчcкаго; nни1 же рёша. џви ќбо їoaнна кrтлz, и3нjи же и3лію2, друзjи же їєремjю, и3ли2 є3ди1ного t прbр0къ. Гlа и4мъ ї©ъ. вh же кого2 м‰ гlете бhти; tвэщaвъ же си1монъ пeтръ, речE. ты2 є3си2 хrт0съ, сн7ъ бGа живaго. И# tвэщaвъ ї©ъ, речE є3мY. Блажeнъ є3си2 си1моне, вaръ їo1на, ћко пл0ть и3 кр0вь не kви2 тебЁ, но nц7ъ м0й и4же нa нб7сэхъ. и3 ѓзъ же тебЁ гlю, ћко ты2 є3си2 пeтръ, и3 на сeмъ кaмени сози1жду цRковь мою2. и3 врaта ѓдова не ўдолёютъ є4й. И# дaмъ ти6 ключA цrтвіz нбcнаго. и3 є4же ѓще свsжеши на земли2, бyдетъ свsзано нa нб7сэхъ. и3 є4же ѓще разрэши1ши на земли2, бyдетъ разрэшeно нa нб7сэхъ. За?, …и.* ТогдA запрэти2 ї©ъ ўчн7к0мъ свои1мъ, да никомyже рекyтъ, ћко сeй ї©ъ є4сть хrт0съ. tт0лэ начaтъ ї©ъ скaзовати ўчн7к0мъ свои1мъ, ћко подобaетъ є3мY и3ти2 во їєrли1мъ, и3 мн0го пострадaти t ст†рецъ, и3 ґрхієре6й и3 кни6жникъ, и3 ўбіeну бhти, и3 трeтіи дн7ь воскrнути. Пeтръ же начaтъ прерэцaти є3мY гlz. млcрдъ ты2 гDи, не и4мать бhти тебЁ се6. џнъ же nбрaщсz речE петр0ви. и3ди2 за мн0ю сатанA, соблaзнъ ми6 є3си2, ћко не мhслиши ћже сyть б9іz, но чlческаz. За?, …f.* ТогдA ї©ъ, речE ўченик0мъ свои1мъ. ѓще кто2 х0щетъ по мнЁ и3ти2, да tвeржетсz себE, и3 в0зметъ кrтъ св0й, и3 по мнЁ грzдeтъ. И$же бо ѓще х0щетъ дш7у свою2 спcти2, погуби1тъ ю5. и3 и4же ѓще погуби1тъ дш7у свою2 менE рaди, nбрsщетъ ю5. каs бо п0льза чlку, ѓще ми1ръ вeсь пріnбрsщетъ, дш7у же свою2 tщети1тъ; и3ли2 что2 дaстъ чlкъ и3змёну зa дш7у свою2; пріити1 бо и4мать сн7ъ члчcкіи въ слaвэ nц7A своего2, со ѓнGлы свои1ми, и3 тогдA воздaстъ комyждо по дэsніємъ є3го2. Ґми1нь гlю вaмъ, ћко сyть нёціи t здB стоsщихъ, и4же не и4мутъ вкуси1ти смeрти, д0ндеже ви1дzтъ сн7а чlческаго грzдyща въ цrтвіи своeмъ.