Послание Иуды на церковно славянском глава 1
Їyда ї©у хrтY рaбъ, брaтъ же їaкову. Сyщимъ џ бз7э nц7и2 nсщ7eннымъ, ї©ъ хrт0мъ соблюдeнымъ, звaнымъ, млcть вaмъ и3 ми1ръ и3 любы2 да ўмн0житсz. Возлю1бленіи, всsко тщaніе творS писaти вaмъ, n џбщемъ сп7сeніи вaшемъ, нyжда ми6 бhсть писaти вaмъ, молS подвизaтисz n предaннэй вёрэ с™hмъ є3ди1ною. привнид0ша бо нёцыи чlцы, и4же дрeвле преdўстaвлени на сіE nсуждeніе нечeстіz. бGа нaшего блгdть прелагaюще въ сквeрну. и3 є3ди1ного вLки бGа и3 гDа нaшего ї©а хrтA tмэтaющесz. Воспомzнyти же вaмъ хощY, вёдущимъ и3 вaмъ є3ди1ною се6, ћко гDь лю1ди t землS є3гv1петскіz спасE, послэди2 невёровавшихъ погуби2. ЃгGлехъ же не соблю1д шихъ своего2 начaльства, но nстaвльшихъ своE жили1ще, на сyдъ вели1каго днE ќзами вёчными подъ мрaкомъ соблюдE. Ћко же сод0ма и3 гом0ра, и3 nкрeстныz и4хъ грaды под0бнымъ и4хъ џбразомъ преблуди1вше, и3 ходи1вше въ слёдъ пл0ти и3нhz. предлежaтъ въ показaніе nгню2 вёч ному, сyдъ пріeмше. тaкожде ќбо и3 сіи2, с0ніz ви1дzще, пл0ть ќбо сквернsтъ. госп0дьства же tмэтaютсz. слaвы же хyлzще не трепeщутъ. Михaилъ же ґрхaнGлъ, є3гдA со діaволомъ разсужaz гlаше n моmсeoвэ тэлеси2, не смёz судA навести2 хyльна, но речE, да запрэти1тъ тебЁ гDь. сіи2 же є3ли1ка ќбо невёдzтъ хyлzтъ, є3ли1ка же по є3стествY ћко безсловeснаz жив0тнаz вёдzтъ въ си1хъ сквернsтсz. За?, o7и.* Г0ре и4мъ, ћко въ пyть кaиновъ ходи1ша, и3 въ лeсть валаaмовы мзды2 проліsшасz, и3 въ прерэкaніе коррeoвэ погиб0ша. Сіи2 сyть въ любвaхъ вaшихъ скверни1теле съ вaми kдyще, безъ боsзни себE пасyще. џблацы безв0дни t вBтръ преноси1ми, древесA є3сeнна безпл0дна, двaжды ўмeрша и3скоренeна. в0лны сверёпыz м0рz воспэнsющи своS струS, звёзды прелeстныz, и4мъ же мрaкъ тмы2 в0 вэки блюдeтсz. Прbр0чествова же и3 n си1хъ седмhи t ґдaма є3н0хъ гlz, се6 пріи1детъ гDь во с™hхъ тмaхъ ѓнGлъ свои1хъ, сотвори1ти сyдъ n всёхъ и3 и3зъnбличи1ти всёхъ нечести1выхъ n всёхъ дёлехъ нечeстіz и4хъ, и4ми же нечeствоваша, и3 n всёхъ жест0 кыхъ словесёхъ и4хъ, и4хъ же гlаша нaнь грёшницы нечести1віи. сіи2 сyть р0потницы, ўкори1теле чaсть пор0чна, въ п0хотэхъ свои1хъ ходsще, нечeстіемъ и3 законопре ступлeніемъ, и3 ўстA и4хъ гlютъ прег0рдаz, чюдsщесz лицeмъ п0лзы рaди. Вh же возлю1бленіи, поминaйте гlы прежеречeнныz t ґпcлъ гDа нaшего ї©а хrтA, занE гlаху вaмъ, ћко въ послёднее врeмz бyдутъ ругaтеле, по свои1хъ п0хотэхъ ходsще и3 нечeстіихъ. сіи2 сyть tдэлsюще себE t є3ди1ности вёры, и3 сyть тэлeсни, д¦а не и3мyще. Вh же возлю1бленіи, с™0ю вaшею вёрою назидaюще себE, д¦омъ с™hмъ и3 молsщесz, сaми себE въ любви2 б9іи соблюдaйте, ждyще млcти гDа нaшего ї©а хrтA въ жи1знь вёчную. И# џвэхъ ќбо ми1луйте разсужaюще, џвэхъ же стрaхомъ сп7сaйте t nгнS восхищaюще. nбличaйте же съ боsзнію. ненавидsще и3 ћже t~ плоти nсквернeную ри1зу. Могyщему же вы6 сохрани1ти безъ грэхA и3 безъ сквeрны, и3 постaвити предъ слaвою своeю непор0чны въ рaдость, є3ди1ному премyдрому бGу, и3 сп7су нaшему, ї©ъ хrт0мъ гDемъ нaшимъ. слaва, и3 вели1чіе, держaва и3 џбласть, прeжде всего2 вёка и3 нн7э и3 во вс‰ вёки ґми1нь.