Адрес: Россия, Москва, ул. Рогожский поселок д. 29 стр.8

График работы: с 9:00 до 23:00 без выходных

Написать нам

1 послание Петра на церковно славянском

Показать еще

1 послание Петра на церковно славянском глава 1

ГлавA, №. За?, н7и. 

Пeтръ ґпcлъ ї©ъ хrт0въ, и3збрaннымъ пришeльцемъ разсёzніz. п0нту, галатjи, каппадокjи, ґсjи, и3 виfинjи. По презрёнію бGа и3 nц7A, во с™hню д¦а, въ послушaніе и3 кроплeніе кр0ви ї©ъ хrт0вы. блгdть вaмъ и3 ми1ръ да ўмн0житсz. За?.* Блгcвeнъ бGъ и3 nц7ъ гDа нaшего ї©а хrтA, и4же по мн0зэй своeй млcти, порождeи нaсъ во ўповaніе жи1во воскRсeніемъ ї©ъ хrт0вымъ t мeртвыхъ, въ наслёдіе нетлённо и3 несквeрно и3 не ўвzдaемо, соблюдeно нa нб7сэхъ въ вaсъ, и4же си1лою б9іею соблюдeныхъ вёрою, во сп7сeніе гот0во kви1тисz в0 времz послёднее. n нeмъ же рaдуйтесz мaло нн7э, ѓще лёпо є4сть, приск0рбни бhвше въ разли1чныхъ напaстехъ, да и3скушeніе вaшеz вёры, мн0го чcтнёйше злaта ги1бнуща, nгнeмъ же и3скушeна, nбрsщетсz въ похвалY и3 слaву и3 чeсть, въ tкровeніи ї©ъ хrт0вэ. є3г0 же неви1дэвше лю1бите, на нег0 же нн7э не зрsще, вёрующе же, рaдуитесz рaдостію неи3згlанною и3 прослaвленною, пріeмлюще кончи1ну вёрэ вaшей, спcніе дш7aмъ. n нeмъ же сп7сeніи взыскaша и3 и3спытaша прbр0цы, и4же n вaшей блгdти прорeкшей, и3спытaюще въ каково2 и3ли2 въ коE врeмz kвлsше въ ни1хъ д¦ъ хrт0въ прeжде свэдётельствуz n хrт0выхъ стрaстехъ, и3 ћже по си1хъ слaвахъ, и4мъ же tкрhсz ћко не и4мъ самёмъ, но и3 нaмъ же служaху сіS, ћже нн7э возвэсти1шасz вaмъ, бlговэствовaвшими вaмъ д¦омъ с™hмъ п0сланнымъ съ нб7сE, въ н‰ же желaютъ ѓнGли прини1кнути. За?.* Тёмъ же возлю1бленіи, препоsсавше чреслA помы шлeніz вaшего, трезвsщесz, совершeнэ ўповaйте на приноси1мую вaмъ блгdть, tкровeніемъ ї©ъ хrт0вымъ, ћко чaда послушaнію, не преnбразyющесz пeрвыми не вёдэніz вaшего похотёніи, но позвaвшему вы6 с™0му, и3 сaми с™и во всeмъ житіи2 бyдэте. занE пи1сано є4сть, с™и бyдэте, ћко ѓзъ с™ъ є4смь. и3 ѓще nц7A назывaете нелицемёрно судsща комyждо по дёлу, с0 страхомъ житіS вaшего врeмz жи1тельствуете, вёдzще ћко не и3стлённымъ сребр0мъ и3ли2 злaтомъ и3збaвистесz t сyетнаго вaшего житіS nц7ы2 предaннаго, но честн0ю кр0вію ћко ѓгньца непор0чна и3 несквeрна хrтA. Предъ ўвёдэна ќбо прeжде сложeніz ми1ра, ћвльшажесz въ послёднzz лёта вaсъ рaди, и4же є3го2 рaди вёровавшихъ въ бGа, воздви1гшаго є3го2 и3зъ мeртвыхъ, и3 слaву є3мY дaвша, ћко да вёра вaша, и3 ўповaніе бyдетъ нa бGа. дш7A вaша nчи1стивше въ послушaніе и4стинэ д¦омъ, въ братолю1біе нелицемёрно, t чи1ста с®ца дрyгъ дрyга люби1те прилёжно, порождeни не t сёмене и3стлённа, но неи3стлённа, сл0вомъ живaго бGа, и3 пребывaющаго в0 вэки. ЗанE всsка пл0ть ћко травA, и3 всsка слaва чlку ћко цвётъ травнhи. и4сше травA и3 цвётъ є3S tпадE, гlъ же гDнь пребывaетъ в0 вэки. сeй же є4сть гlъ бlговэствовaныи въ вaсъ.

1 послание Петра на церковно славянском глава 2

ГлавA, в7. 

Tл0жше ќбо всsку ѕл0бу, и3 всsку лeсть, и3 лице мёріе и3 зaвисть, и3 вс‰ клеветы2, ћко новорожeни младeнцы, словeсное и3 нелeстное млеко2 возлюби1те, да n нeмъ возрастeте во сп7сeніе. Понeже вкуси1сте ћко бlгъ гDь, къ немy же приходsще, кaмени жи1ву, t чlкъ ќбо ўничижeну, t~ бGа же и3збрaну чeстну, и3 сaми ћко кaменіе жи1во зи1ждэтесz въ хрaмъ д¦0венъ, сщ7eнство с™о, вознести2 жeртвы д¦0вны, бlгопріsтны бGови ї©ъ хrт0мъ. ЗанE пи1сано є4сть въ писaніи, се6 полагaю въ сіo1нэ кaмень краеўг0ленъ и3збрaнъ, чeстенъ. и3 вёруzи в0нь, не постыди1тсz. Вaмъ ќбо чeсть вёрующимъ, ґ противsщимсz, кaмень, є3г0 же небрег0ша зи1ждущеи, сeй бhсть въ главY ќглу. и3 кaмень претыкaнію, и3 кaмень соблaзну, n нeмъ же и3 претыкaютсz сл0ву про тивлsющеисz, n нeмъ же и3 положeни бhша. Вh же р0дъ и3збрaнъ, цrкое сщ7eніе, kзhкъ с™ъ, лю1діе nбновлeніz, ћко да добродётели возвэсти1те, и4же и3зъ тмы2 вaсъ призвaвшему въ чю1дныи є3го2 свётъ. и4же и3ногдA не лю1діе, нн7э же лю1діе б9іи. и4же не поми1ловани, нн7э же поми1ловани бhсте. За?.* Возлю1бленіи, молю2 ћко пришeлца и3 стрaнники, nгребaтисz t плотьски1хъ п0хотіи, ћже вою1ютъ нa дш7у, житіE вaше и3мyще добро2 во kзhцэхъ, да n нeмъ же клевeщутъ вaсъ ћко ѕлодёz, t д0брыхъ дёлъ ви1дэвше, прослaвzтъ бGа въ дн7ь посэщeніz. повини1тесz ќбо всsкому чlчю создaнію гDа рaди. Ѓще же цRю2, ћко преnбладaющу. ѓще ли же кнzзeмъ, ћко t него2 п0сланомъ, во tмщeніе ќбо ѕлодёемъ, въ похвалy же бlготв0рцемъ. Ћко тaко є4сть в0лz б9іz, бlго творsщемъ, nбуздовaти безyмныхъ чlкъ невёждьство. ћко своб0дни, ґ не ћко прикровeніе и3мyще ѕл0бэ своб0ду, но ћко раби2 б9іи, всёхъ почитaйте, брaтство возлюби1те. БGа б0йтесz, цRS чти1те. раби2 повинyйтесz во всsкомъ стрaсэ вLкамъ. Не т0кмо бlги1мъ и3 кр0ткимъ, но и3 стропти1вымъ. се6 бо є4сть ўг0дно прeдъ бGомъ, ѓще с0вэсти рaди б9іz терпи1тъ кто2 ск0рби страждA беспрaвды. Каs бо хвалA, ѓще согрэшaюще и3 мyчими терпитE; но ѓще добро2 творsще и3 стрaждуще терпитE, сіE ўг0дно прeдъ бGомъ. на сіe бо и3 звaни бhсте. За?, н7f.* ЗанE и3 хrт0съ пострадA по нaсъ, нaмъ nстaвль џбразъ, да послёдуемъ стопaмъ є3го2, и4же грэхA не сотвори2, ни nбрётесz лeсть во ўстёхъ є3го2. и4же ўкарsемъ проти1ву не ўкарsше, страждA, не прэщaше, предаsше же судsщему прaведно, и4же грэхи2 нaша сaмъ вознесE на тёлэ своeмъ нa древо, да t грBхъ и3збhвше, прaвдою поживeмъ, є3г0 же ћзвою и3сцэлёсте. Бёсте бо ћко nвцA заблyжшаz, не и3мyще пaстырz. но возвра ти1стесz нн7э къ пaстырю, и3 посэти1телю дш7ъ вaшихъ.

1 послание Петра на церковно славянском глава 3

ГлавA, G.

 Тaкожде же и3 жены2 повинyющесz свои1мъ мужeмъ, да и3 ѓще нёцыи не повинyютсz сл0ву, жeнскимъ жи1тіемъ, безъ сл0ва плэнeни бyдутъ, ви1дэвше є4же с0 страхомъ чи1сто житіE вaше. И$мъ же да є4сть не внёшнее плетeніе вл†съ, и3 nбложeніе злaта, и3ли2 nдэsніемъ ри1зъ лёпота, но потаeныи с®ца чlкъ, въ неи3стлёніе кр0ткаго и3 молчали1ваго д¦а, є4же є4сть прeдъ бGомъ многоцённо. Тaко бо и3ногдA и3 с™hz жены2 ўповaющаz нa бGа, ўкрашaху себE, повинyющесz свои1мъ мужeмъ. ћко же сaрра послyшаше ґвраaма, господи1на того2 зовyщи. є3s же бhсте чaда бlготворsще, и3 не боsщесz ни є3ди1ного стрaха. Мyжіе тaкожде вкyпэ живyще со свои1ми женaми по рaзуму ћко немощнёйшу сосyду жeнскому, воздаю1ще чeсть, ћко и3 снаслёдницы бlгодaтнэй жи1зни, во є4же не прекращaтисz мlтвамъ вaшимъ. Конeцъ же, вси6 є3диномyдрени, ми1лостиви, братолю1бцы, милосeрди, бlгоўтр0бни, мудролю1бцы, смиреномyдри, не воздаю1ще ѕлA за ѕло2 и3ли2 досаждeніе за досаждeніе, супроти1вно же, блгcвsще. вёдzще ћко на се6 звaни бhсте, да блгcвeніе наслёдите. За?, ….* Хотsи бо жив0тъ люби1ти, и3 ви1дэти дни2 бlги, да ўдержи1тъ kзhкъ св0й t ѕлA, и3 ўстнЁ свои2 не гlати льсти2. да ўклони1тсz t ѕлA и3 да сотвори1тъ бlго. да взhщетъ смирeніе, и3 да держи1тсz є3го2, занE џчи гDни на прaведныz, и3 ќши є3го2 въ мlтву и4хъ. лицe же гDне на творsщаz ѕлaz. є4же потреби1ти и4хъ t землS. И# кто2 nѕл0битъ вaсъ ѓще бlг0му под0бницы бyдете; но ѓще и3 стрaжете прaвды рaди бlжeни. стрaха же и4хъ не ўб0йтесz, нижE смущaйтесz. ГDа же бGа с™и1те въ с®цhхъ вaшихъ. гот0вы же при1сно къ tвёту всsкому вопрашaющему вы6 сл0во, n вaшемъ ўповaніи, съ кр0тостію и3 стрaхомъ, с0вэсть и3мyще бlгу, да n нeмъ же клевeщутъ вaсъ ћко ѕлодёz, постыдsтсz ѕлосл0вzщеи вaше бlг0е n хrтЁ житіE. Лyчше бо є4сть бlго творsщимъ, ѓще х0щетъ в0лz б9іz, пострадaти, нeжели ѕло2 творsщимъ. ЗанE и3 хrт0съ є3ди1ною n грэсёхъ пострадA, прaведникъ за непрaведники, да приведeтъ ны6 бGови, ўмерщвeнъ ќбо пл0тію, nжи1въ же д¦омъ. n нeмъ же и3 сyщимъ въ темни1цы дх7омъ сошeдъ проповёда, проти1вльшемсz и3ногдA, є3гдA nжидaше б9іе долготерпёніе, в0 дни н0евы дёлаему ковчeгу, въ нeмъ же мaло, сирёчь, џсмь дш7ъ сп7с0шасz t воды2. є3г0 же воnбражeніе нн7э и3 нaсъ сп7сaетъ кRщeніе, не плотьскjz tложeніе сквeрны, но с0вэсти бlги вопрошeніе ў бGа, воскrніемъ ї©ъ хrт0вымъ, и4же є4сть nдеснyю бGа, возшeдъ нa нб7о, пок0ршемсz є3мY ѓнGломъ и3 влaстемъ и3 си1ламъ.

1 послание Петра на церковно славянском глава 4

ГлавA, д7. За?, …а.

 петр0во, № ХrтY ќбо пострадaвшу за ны6 пл0тію, и3 вы2 въ тyже мhсль воnружи1тесz, занE пострадaвыи пл0тію престA t грэхA, во є4же не ктомY въ члчcкіz п0хоти, но въ в0лю б9ію пр0чее в0 плоти жи1ти врeмz. довлёетъ бо вaмъ мимошeдшее врeмz житіS в0лю kзhческую твори1ти, х0ждьшемъ въ нечистотaхъ, въ п0хотехъ, въ мужел0жъ ствэ, въ скотол0жъствэ, въ п0мыслохъ, въ піsнствэ, въ козлогласовaніихъ, въ лихоимaніихъ, и3 бGомeрскихъ и3долослужeніихъ, n нeмъ же дивsтсz не и3сходsщимсz вaмъ въ т0же блудA разліsніе, хулsще, и4же воздадsтъ сл0во гот0ву сyщему суди1ти живhмъ и3 мр7твымъ. На се6 бо и3 мр7твымъ бlговэсти1сz, да сyдъ ќбо пріи1мутъ пл0тію по чlку, поживyтъ же п0 бз7э д¦омъ. всёмъ же кончи1на прибли1жисz. Ўцэломyдритесz ќбо и3 трезви1тесz въ мlтвахъ, прeжде же всёхъ ћже къ себЁ люб0вь прилёжну и3мyще. занE люб0вь покрывaетъ мн0жество грэх0въ. Страннолю1бцы дрyгъ к0 другу безъ роптaніи, к0ждо ћко же пріsтъ даровaніе междY себE сіE служaще, ћко д0бріи строи1теліе разли1чнэй бlгодaти б9іи. Ѓще кто2 гlетъ, ћко словесA б9іz. ѓще кто2 слyжитъ, ћко t крёпости, ћко же подaстъ бGъ, да n всeмъ слaвитсz бGъ ї©ъ хrт0мъ, є3мy же є4сть слaва и3 держaва в0 вэки вэк0мъ, ґми1нь. За?, …в.* Возлю1бленіи, не диви1тесz и4же въ вaсъ ражде жeнію, ко и3скушeнію вaмъ бывaему, ћко чю1жду вaмъ случaющусz, но понeже пріnбщaетесz хrт0вымъ стrтeмъ, рaдуйтесz, ћко да и3 въ kвлeніе слaвы є3го2 возрaдуетесz веселsщесz. ѓще ўкарsеми бывaете n и4мени хrт0вэ, бlжeни є3стE. Ћко слaвы и3 б9іи д¦ъ, на вaсъ почjетъ. џнэми ќбо хyлитсz, ґ вaми прославлsетсz. да не кто2 ќбо t вaсъ пострaжетъ ћко ўбjйца, и3ли2 ћко тaть, и3ли2 ћко ѕлодёй, и3ли2 ћко чю1жъ посэти1тель. Ѓще ли же ћкы христіaнинъ, да не стыди1тсz. но да прославлsетъ же бGа въ чaсти сeй. ћко врeмz начaти судA t д0му б9іz. Ѓще ли прeже t вaсъ, что2 кончи1на проти1вzщимсz б9ію є3ђaлію; и3 ѓще прaведникъ є3двA сп7сaетсz, нечести1выи и3 грёшныи гдЁ kви1тсz; тёмъ же и3 стрaждущеи по в0ли б9іи, ћко вёрну зижди1телю да предадsтъ дш7A своS, въ бlготворeніе.

1 послание Петра на церковно славянском глава 5

ГлавA, є7. 

Ст†рца ћже въ вaсъ молю2, ћко стaрецъ сhи, и3 свэдётель хrт0вымъ страстeмъ, и4же и3 хотsщей kви1тисz слaвэ џбэщникъ, паси1те є4же въ вaсъ стaдо б9іе, посэщaюще не нyждею, но в0лею, и3 п0 бз7э, нижE непрaведными прибhтки, но ўсeрдно. ни ћко си1лою nбладaюще рsду, но џбрази бывaйте стaду. и3 ћвльшусz пaстырей начaлнику, пріи1мете неўвzдaемыи слaвы вэнeцъ. Тaко же ю4ніи, повини1тесz стaрцемъ, вси6 же дрyгъ дрyгу повинyющесz, смиреномyдріе стzжи1те. занE бGъ г0рдымъ проти1витсz, смирeнымъ же даeтъ блгdть. За?, …г.* Смири1тесz ќбо подъ крёпкую рyку б9ію, да вы6 вознесeтъ в0 времz, всю2 печaль вaшу возвeргше нaнь, ћко т0й печeтсz n вaсъ. Трезви1тесz, б0дрствуйте, занE супостaтъ вaшъ діaволъ ћко лeвъ рыкaz х0дитъ и3скы2 кого2 поглоти1ти. є3мy же проти1витесz твeрди вёрою, вёдzще ћко тёже стрaсти случaютсz вaшему брaтству є4же въ ми1рэ. БGъ же всsкіz блгdти призвaвыи вaсъ въ вёчную свою2 слaву n хrтЁ ї©э, мaло пострадaвшемъ, т0й да соверши1тъ вы6, да ўтверди1тъ, да ўкрэпи1тъ, да nсновeтъ. томY слaва и3 держaва в0 вэки вэк0мъ, ґми1нь. Силуaномъ вaмъ вёрнымъ брaтомъ, ћко непщyю, въмaлэ написaхъ, молS и3 засвэдётельствуz, сeй бhти и4стиннэй блгdти б9іи въ нeй же стоитE. цэлyетъ вы6 ћже въ вавmл0нэ сои3збрaннаz, и3 мaрко сн7ъ м0й. цэлyйте дрyгъ дрyга лобзaніемъ любви2. Ми1ръ всёмъ вaмъ n хrтЁ ї©э. ґми1нь.


Послание Петра 1 читать на русском

В дополнение к теме